Gde sezonski radnici iz Srbije najviše odlaze i na koje poslove?

Bez autora
Jul 14 2024

Kako počne toplije vreme, sezonski radnici u velikom broju iz Srbije odlaze na primorje u susedne zemlje ili u Zapadnu Evropu na rad. Ti poslovi uglavnom nisu laki i često su fizički zahtevni, ali mesečna plata može da ide i do 4.000 evra.

Početkom leta i letnje sezone, otvara se i turistička sezona, jer mnogi koriste svoje godišnje odmore upravo u ovom delu godine kako bi otputovali negde i odmorili se.

Turiste leti svakako najviše privlači more, pa su nama susedne zemlje Crna Gora i Hrvatska leti pune posetilaca iz raznih krajeva sveta.

Međutim, uz veliku turističku posetu, ide i puno posla za ugostitelje, a da bi se ta potreba zadovoljila, neophodno je mnogo radnika.

Zbog toga, brojni državljani Srbije preko leta odlaze na sezonski rad na primorje upravo u ove dve zemlje.

Jedan od glavnih motiva za odlazak i rad na nekoliko meseci jeste svakako onaj finansijski.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto plata u aprilu u našoj zemlji iznosila je 96.614 dinara, što je oko 825 evra.

Ukoliko se pogledaju oglasi za poslove na primorju u Crnoj Gori i Hrvatskoj tokom leta, možemo zaključiti da za gotovo svaki posao može minimalno da se zaradi jedna prosečna plata u Srbiji.

Ipak, za većinu ovih sezonskih poslova koji su traženi, zarade su više, a neke i značajno više.

Pored primorja, građevinski radnici iz naše zemlje najčešće hrle na zapad, gde je ovo zanimanje deficitarno, a zarade visoke.

Nemačka je od 1. juna ove godine udvostručiti broj godišnjih radnih viza za Zapadni Balkan na 50.000, što je našim radnicima omogućilo da lakše i brže odlaze na rad u tu zemlju.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije za Danas kaže je nemoguće tačno utvrditi brojku naših ljudi koji idu na sezonski rad u inostranstvo.

Ove godine, prema njenim rečima, najviše ljudi iz Srbije ide na rad u Hrvatsku.

„Hrvati su izdali preko 100.000 radnih dozvola, od čega 60 odsto za ljude iz regiona. To je oko 60.000 ljudi, a Srba tu ima sigurno bar 10.000“, objašnjava ona.

Kao i kod nas, kako dodaje, ima i dosta njih koji odlaze na rad u Hrvatsku na crno, zbog čega je teško utvrditi pravi broj.

„Mnogo njih ide i u Crnu Goru, međutim i za tu zemlju su našim radnicima potrebne radne dozvole, a plate u Hrvatskoj su daleko veće. Onda su ljudi logično izračunali da im se to više isplati“, navodi naša sagovornica.

Jevtović napominje da se radi, pre svega, o sektoru ugostiteljstva i da se plate u tom sektoru u Hrvatskoj kreću i do 4.000 evra.

„Između 1.700 i 2.000 evra mogu da zarade konobari, ali to zavisi od toga koje veštine konobar ima i da li poznaje neki jezik, recimo nemački, jer njihovih turista ima dosta tamo. Dakle, sve dodatne veštine i znanja se dodatno plaćaju, dok je u Crnoj Gori to sigurno za 500 ili 600 evra manje“, objašnjava ona.

Od 3.000 do 4.000 evra, kreću se plate kuvara u Hrvatskoj, dodaje Jevtović.

Još jedan razlog zašto se naši radnici više odlučuju za rad u Hrvatskoj jeste odnos poslodavca.

„U Crnoj Gori poslodavci u većini slučajeva zaposlenom odbijaju troškove dobijanja boravišne dozvole, dok u Hrvatskoj oni snose te troškove, a smeštaj i hrana su u obe države uglavnom obezbeđeni“, navodi ona.

Ona dodaje da po zakonu, ni u Crnoj Gori ne bi smeli to da naplaćuju.

„Pored Hrvatske i Crne Gore ima i radnika koji idu na brodove, kruzere i slično, ali to nije karakteristično samo za sezonu, a tu su plate značajno veće i potrebne su bolje veštine“, objašnjva Jevtović.

Pored radnika u ugostiteljstvu, imamo i dosta građevinca koji idu na sezonski rad.

„Oni najviše odlaze u Austriju i Nemačku, gde su najviše i traženi. S tim što su radne dozvole koje oni izdaju uglavnom dugoročne, pa se ne mogu ubrajati u ovu priču. Ali ima i ovih drugih, kojih je isto oko 10.000, koji odlaze sa turističkim vizama da rade nekoliko meseci tamo“, kaže naša sagovornica.

Dnevnice se kreću oko 80 evra za šegrte i one koji nemaju neko iskustvo, pa do 300 evra za majstore.

„Za one koji su negde između šegrta i majstora, oni imaju dnevnice od 120 do 150 evra. Među njima, najbolje su plaćeni keramičari i radnici koji rade sa kamenom“, ističe ona.

PR Infostuda Miloš Turinski potvrđuje da su najtraženiji poslovi iz oblasti ugostiteljstva, a pre svih, konobari i kuvari.

„Međutim, tu su i ostale pozicije vezane za turizam poput hostesa, recepcionara, ali i spremačica“, objašnjava on.

Turinski naglašava da plate variraju.

„Recimo da je neki prosek za konobare oko 1.500 evra mesečno, dok kuvari na nekim mestima mogu da zarade i duplo više. Hostese i spremačice mogu da zarade oko 1.000 evra u proseku“, objašnjava on.

Turinski savetuje da se obrati pažnja na to šta poslodavci nude.

„Kod svih ovih poslova jako je bitna stavka ako poslodavci nude smeštaj i jedan ili dva obroka, jer samim tim zarada ostane neopterećena za te troškove“, navodi on.

Sezonski radnici traženi su i na oglasima, a kako se kreću plate?

Prema podacima sa portala za poslove „Jooble“, ima puno oglasa za radnike u ugostiteljstvu u Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Plata za perača sudova u Crnoj Gori kreće se od 600 do 1.300 evra. Pomoćni radnik u kuhinji može da zaradi od 800 do 1.200 evra u proseku.

Šankerima se nudi plata od 700 do 1.000, a konobarima od 800 do 1.100 evra.

Što se tiče onih koji umeju da spremaju hranu, kuvarima se nude zarade od 1.500 do 2.500 evra, a pomoćnim kuvarima od od 1.000 do 1.200 evra.

Pica majstor može da zaradi od 1.000 do 2.000 evra, a oni koji bi radili u kiosku brze hrane mogu da inkasiraju oko 1.000 evra.

Hostesama se nudi zarada od 700 do 1.000 evra, a higijeničarkama i sobaricama od 800 ili 900 evra.

Ono što je zanimljivo jeste da se u velikom broju oglasa ne traži nikakvo iskustvo. Dakle potrebno je samo da radnik bude vredan i da želi da uči.

Međutim, svaka veština ili poznavanje posla može radniku da donese više novca.

Što se tiče oglasa u Hrvatskoj, ponude su u proseku oko 200 evre više, ali i to varira od vrste posla i samog poslodavca.

Kako se poslodavci u Srbiji nose sa manjkom radne snage tokom letnje sezone?

S obzirom da se u inostranstvu najviše traže radnici iz kompletnog sektora ugostiteljstva, od konobara, šankera, kuvara, sobarica…a pored toga, jako su traženi i građevinski majstori, u tim oblastima najviše naših radnika i odlazi.

Kako Jevtović objašnjava, naši poslodavci zapošljavanjem stranaca premošćavaju nedostatak domaćih radnika.

„Ugostitelji koji ne mogu da nađu radnike kod nas, uglavnom zapošljavaju Turke i Kubance“, navodi ona.

To je, kako dodaje, često problem, jer su Kubanci, recimo, dobili ovde vize da bi posle otišli dalje u Zapadnu Evropu.

„U toku je izrada liste deficitarnih zanimanja, gde će biti između 100 i 150 zanimanja, koja se odnose samo na Zakon o zapošljavanju stranaca“, kaže naša sagovornica.

Ideja toga je da se utvrdi u kojim sektorima nedostaje domaćih radnika.

„Za zanimanja koja se nađu na toj listi, poslodavci će biti oslobođeni testa tržišta rada, dakle neće morati da dobija potvrdu Nacionalne službe za zapošljavnje da nema naših državljana koji mogu da obavljaju taj posao“, pojašnjava Jevtović.

Podsećamo, u Srbiji poslednjih godina radi sve veći broj stranih radnika, a taj broj će se neminovno povećavati, kada se uzmu u obzir najave srpskih zvaničnika o neophodnom uvozu radne snage.

Prema informacijama koje je Danas ranije dobio, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u 2023. godini izdale su ukupno 52.171 dozvolu za rad stranim državljanima u Srbiji.

Najviše radnih dozvola tada izdato je državljanima Kine, Rusije i Turske.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik